Čista voda
Mi smo ono što pijemo!  Kada se smanji količina vode u našem organizmu za 2%, osećamo zamor, a kada se smanji za 9%, nastaju ozbiljni zdravstveni problemi. Telo odrasle osobe sadrži 35 – 50 litara vode; mozak, srce i mišići sadrže 75%, krv 83% a pluća 86% vode. Vazduh koji udišemo mora biti potpuno zasićen vodom pre nego što uđe u naša pluća, što znači da ne možemo da dišemo bez vode. Pravilan, balansiran sastav vode je neophodan za funkcionisanje svake pojedine ćelije. Čista voda je neophodna za optimalno funkcionisanje organizma. Za održavanje osnovnih životnih funkcija i dobrog zdravlja, potrebno je da odrasla osoba unese u organizam 2 do 3 litra vode dnevno. Kada se smanji količina vode u našem organizmu za 2%, osećamo zamor, a kada se smanji za 9%, nastaju ozbiljni zdravstveni problemi. U slučaju da organizam izgubi 10 do 20% ukupne telesne tečnosti, može doći do smrti. | |
| Trovanje vodom za piće U cilju zaštite ljudskog zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je donela preporuke koje se odnose na kvalitet vode za piće. Na osnovu tih preporuka, svaka država donosi svoje nacionalne standarde kojima se utvrđuje maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK) pojedinih supstanci u vodi za piće. Veća koncentracija određenih supstanci može ozbiljno ugroziti naše zdravlje. Da li možemo biti sigurni da je voda koju svakodnevno pijemo dovoljno kvalitetna i higijenski ispravna? Benzin, fluoridi, lekovi, pesticidi, olovo, azbest, nitrati, čak i radioaktivni otpad – sve se to nalazi rastvoreno u vodi koju pijete. Do sada je identifikovano više od 800 zagađivača vode. Dokazano je da mnogi uobičajeni zagađivači u manjim količinama imaju opasne posledice po ljudsko zdravlje, jer izazivaju nelagodnost, mučninu, oštećenje jetre ili nervnog sistema, čak i rak! Novi zdravstveni standardi se teško usvajaju. Uzmimo na primer olovo, jedan od najčešćih teških metala u vodi za piće: 1998. godine Evropska unija je smanjila maksimalno dozvoljeni nivo olova u vodi za piće sa 50 na 10 µg/l. Hemijske supstance mogu uzrokovati opasna oboljenja. Arsen – Povećane količine arsena mogu da izazovu hronično ili akutno trovanje, koje dovodi do promena na centralnom nervnom sistemu, sistemima organa za varenje i za disanje, kao i na koži. Olovo – Trovanje olovom može biti prouzrokovano stanjem vodovodnih instalacija. Olovo može da bude uzročnik upale nerava, oboljenja mozga, malokrvnosti i poremećaja varenja. Olovo se trajno zadržava u tkivima, naročito u moždanom, i može dovesti do trajnog oštećenja nervnog sistema. Živa – Prisustvo žive i njenih jedinjenja može dovesti do opasnih posledica kao što su: oštećenje srčanog mišića i urinarnog trakta, oboljenja organa za varenje, oštećenja kože, gubitak kose itd. Kadmijum – Istraživanja su pokazala da su kadmijum i njegova jedinjenja kancerogeni. Kadmijum se primarno akumulira u bubrezima i ima dug period poluraspadanja (10 do 35 godina). Pesticidi – Pesticidi sve češće dospevaju u prirodne vode kao otpad iz industrijskih postrojenja, od drenaže poljoprivrednih površina i iz vazduha. Istraživanja su pokazala da su pesticidi veoma opasni za čoveka, posebno za centralni nervni sistem i jetru. Pored toga, mnogi pesticidi su kancerogeni. |
